Програмска понуда за март
2018
9. март, петак, 19.00 часова. Српски културни центар „Стеван Сремац”
Историјска трибина
Сто година Југославије
О теми говори проф. Јован Гашовић
21. март, среда, 20.00 часова. Дом културе
Премијера Камрне Сцене „Мирослав Антић”
Антон Павлович Чехов: Медвед
Шаљива игра у једном чину
Превод: Зоран Божовић. Улоге: Јелена Ивановна Попова, удовица с јамицама на образима, спахиница – Марина Чикић; Григориј Степанович Смирнов, човек средњих година, спахија – Јожеф Гере; Лука, лакеј Попове, старац – Душан Блажић; Плесачица – Марија Зубац. Костимограф: Гордана Николић. Кореограф: Љубица Романдић. Сарадник за сценографију: Маја Радоњић. Идејно решење рекламног плаката: Ђурђина Самарџић. Сценографија и режија: Радован Зубац.
„Од нечега се морало почети. Ја почех од овог размишљања: Људска аксиоматика којој Чехов у својим делима поклања пажњу је у исто време и једноставна и природна. Она не лежи у равни верских или филозовских спекулација, као што је то случај код Достојевског, већ она своје корене налази у практичном моралу. Чехов пише »Моја светиња над светињама је – људско тело, здравље, интелигенција, таленат, инспирација, љубав и апсолутна слобода. Слобода која је лишена силе и лажи«. Разумети Чехова, значи разумети основне карактеристике људских потреба, уопште. По Чеховљевом мишљењу, лепота није »ван« живота, већ у њему, у животу. То смо покушали да кажемо кроз представу.” (Радован Зубац)
Представа је реализована у копродукцији Камерне сцене „Мирослав Антић” Сента и Културно-образовног центра „Чока” из Чоке.
22. март, четвртак, 12.00 часова. Порта цркве СВ. Архангела Михаила
Парастос невино страдалим жртвама велике буне 1848/49
Полагање венаца и помен жртвама
Парох сенћански, Александар Николић је у својим књигама забележио 146 српских жртава невино страдалих у Буни 1849. године. Кад се узме у обзир да је 1848/49 године у Сенти било свега око 2100 православних душа, јасно је колики је ово злочин био.
Миливоје В. Кнежевић у својој књизи „Сента – зборник прилога за историју града” каже: „Безакоње своје крунисаше стрељањем невиних Срба – суграђана својих – пред портом нашом. Матице црквене, као и све остале списе, који су били чувани у цркви, спалише и побацаше да им није остало ни трага ни гласа. Ето, то је разлог да данас тако мало сигурнога знамо о дедовима нашим у Сенти.”
30. март, петак, 19.00 часова. Српски културни центар „Стеван Сремац”
Књижевно вече
Ђура Јакшић и његово доба
О књизи говоре аутор, Др Милан Мицић и Родољуб Бошкић директор Културног центра „Ђура Јакшић” из Српске Црње