13. април, петак, 20.00 часова. Дом културе

Представа Камрне Сцене „Мирослав Антић”

Антон Павлович Чехов: Медвед

Шаљива игра у једном чину

Превод: Зоран Божовић. Улоге: Јелена Ивановна Попова, удовица с јамицама на образима, спахиница – Марина Чикић; Григориј Степанович Смирнов, човек средњих година, спахија – Јожеф Гере; Лука, лакеј Попове, старац – Душан Блажић; Плесачица – Марија Зубац. Костимограф: Гордана Николић. Кореограф: Љубица Романдић. Сарадник за сценографију: Маја Радоњић. Идејно решење рекламног плаката: Ђурђина Самарџић. Сценографија и режија: Радован Зубац.

„Од нечега се морало почети. Ја почех од овог размишљања: Људска аксиоматика којој Чехов у својим делима поклања пажњу је у исто време и једноставна и природна. Она не лежи у равни верских или филозовских спекулација, као што је то случај код Достојевског, већ она своје корене налази у практичном моралу. Чехов пише »Моја светиња над светињама је – људско тело, здравље, интелигенција, таленат, инспирација, љубав и апсолутна слобода. Слобода која је лишена силе и лажи«. Разумети Чехова, значи разумети основне карактеристике људских потреба, уопште. По Чеховљевом мишљењу, лепота није »ван« живота, већ у њему, у животу. То смо покушали да кажемо кроз представу.” (Радован Зубац)

Представа је реализована у копродукцији Камерне сцене „Мирослав Антић” Сента и Културно-образовног центра „Чока” из Чоке.

27. април, петак, 07.00–15.00 часова. Пошта (Поштанска 2)

Пригодни поштански жиг поводом 275. годишњице рођења Јована Мушкатировића

Поводом 275. годишњице рођења Јована Мушкатировића (1743–1809), првог српског правника, сенатора у Пешти, писца и просветитеља рођеног у Сенти, Културно-историјско друштво „Јован Мушкатировић” из Сенте обавештава мештане да ће дана 27.04.2018. године у Пошти 24400 Сента бити одобрено коришћење пригодног поштанског жига.

27. април, петак, 19.00 часова. Српски културни центар „Стеван Сремац”

Трибина

Проф др. Мило Ломпар:

125 година од рођења Милоша Црњанског

Др Мило Ломпар је дипломирао на Филолошком факултету у Београду, (Група за југословенске књижевности и Општу књижевност). Докторирао је на истом факултету тезом о Историјском, поетичком и књижевном наслеђу XVIII и XIX века у позним делима Милоша Црњанског пред комисијом коју су чинили академик Никола Милошевић, проф. др. Јован Деретић и проф. др. Новица Петковић. На Филолошком факултету у Београду професор је предмета Српска књижевност XVIII и XIX века и Културна историја Срба. Председник је Задужбине Милоша Црњанског.

Милош Црњански (Чонград, 26. октобар 1893 — Београд, 30. новембар 1977) је био српски књижевник и један од најзначајнијих стваралаца српске литературе XX века. Истакао се као песник, приповедач, романсијер и публициста. Бавио се и ликовном критиком. Убрајан је и међу 100 најзнаменитијих Срба.

Одмах по окончању Другог светског рата био је скрајнут (заједно са још неким истакнутим српским писцима попут Дучића и Винавера) из система образовања од стране комунистичке власти, да би тек 80-их било предложено враћање његових дела у језгро наставног плана и програма. Тада је Бранко Ћопић изјавио да само најбољи писци треба да сачињавају језгро, за разлику од критеријума послератне власти када су писци били препоручивани по националности и „који су били познати као писци само њиховим породицама”.

У Југославију се вратио 1965. године. Испрва је становао у београдском хотелу „Ексцелзиор” у близини Скупштине. У трагању за обалама свога живота, он је с радошћу угледао Београд који је у његовој носталгији блистао „као кроз сузе људски смех”.

29. април, недеља, 15.00 часова. Јеврејско гробље (Нови шор 107.)

Дан сенћанских жртава холокауста

Мементо

Комеморација поводом 74. годишњице депортовања сенћанских Јевреја. Учеснике комеморативне свечаности поздравља Рудолф Цегледи градоначелник и Роберт Сабадош, председник Јеврејске верске заједнице у Србији.