Историју Сенте обележили су велики пожари, обнова и амбициозни грађевински подухвати. Упознајмо укратко развој цркава посвећених Светом Стефану и историју жупе кроз векове.
Прва црква Светог Стефана (1756–1769)
Према попису надбискупије Калоче из 1756. године, прва црква подигнута у част Светог Стефана налазила се на простору данашњег трга, уз зграду Градске куће. Изграђена је од опеке, са кровом од трске, неомалтерисаним зидовима и без пода, а могла је да прими око 300 верника. Имала је три олтара, али није поседовала проповедаоницу, хор ни оргуље. Уместо звоника, поред цркве се налазио дрвени звоник са једним звоном тешким око 53 килограма.
Ова скромна црква изгорела је у великом пожару који је захватио Сенту 1769. године.
Друга црква Светог Стефана (1770–1911)
Већ наредне године, уз помоћ Дворске коморе, подигнута је нова црква у провинцијском барокном стилу са карактеристичним торњем и луковичастом куполом. На главном олтару налазила се слика која приказује Светог Стефана како Богородици посвећује Угарску.
Више од 140 година ова црква била је духовни центар католичке заједнице у Сенти, све до 1911. године, када се пожар из зграде Градске куће проширио на цркву и уништио њен олтарски простор.
Изградња треће цркве Светог Стефана (1911–1947)
Након пожара започета је изградња монументалне базилике у неороманичком стилу, замишљене као једна од највећих и најзначајнијих цркава свог времена. До завршетка Првог светског рата зидови су били подигнути до око две трећине планиране висине, али је градња прекинута и никада није завршена.
Недовршена грађевина била је ограђена током тридесетих година, а након Другог светског рата, 1947. године, потпуно је уклоњена.
Палата парохије
Палата парохије представља једно од најлепших архитектонских остварења у Сенти. Изграђена је између 1907. и 1909. године према пројектима градског архитекте Домокоша Берзенцеија, у споју неоренесансног и необарокног стила.
У приземљу зграде је 1929. године, у некадашњим пословним просторијама, уређена привремена капела. Током 1967. и 1968. године капела је проширена како би могла да прими већи број верника.
У њој се данас чувају три велика платна истакнутог сликара 19. века, Миклоша Барабаша (1810–1898), међу којима је и некадашња олтарска слика друге цркве Светог Стефана.
