Звоно које се данас налази у звонику жупне палате цркве Светог Стефана излио је чувени будимски мајстор Јохан Брун 1771. године. Док су име мајстора, место и година израде изливени заједно са звоном, натписи на његовом доњем ободу урезани су накнадно, што и данас представља предмет истраживања.

Историја овог звона тесно је повезана са историјом некадашње цркве Светог Стефана. Прва црква подигнута је 1755. године, али је страдала у великом пожару 1769. године. Већ наредне године изграђена је нова барокна црква, а током XIX века више пута су ливена нова звона. Није познато којим је путем данашње звоно доспело у употребу, нити када је постављено на садашње место. Старе фотографије показују да се до средине XX века налазило у самосталном звонику у дворишту жупне палате, а тек касније је премештено у данашњи торањ.

Посебно је занимљиво да се на звону налази натпис „Szenta mező városában”, који највероватније потиче из тридесетих година XIX века и сведочи о каснијем урезивању текста, што помаже у реконструкцији његове сложене историје.

Истраживање оваквих предмета представља важан део пројекта „Истраживање и дигитална презентација наслеђа цркве Светог Стефана у Сенти“, јер сваки сачувани детаљ доприноси бољем разумевању прошлости нашег града и очувању његовог културног наслеђа за будуће генерације.

Пројекат под називом „Културне везе: Очување културног наслеђа на Западном Балкану“ подржава UNESCO кроз програм „Култура и креативност за Западни Балкан“ (CC4WBs), који финансира Европска унија*. Циљ програма је подстицање дијалога на Западном Балкану кроз унапређење културних и креативних сектора ради повећања социо-економског утицаја.