Миклош Барабаш био је један од најзначајнијих представника мађарског сликарства 19. века. Најпознатији је као портретиста, али је стварао и историјске, религиозне и жанр сцене. Његов рад је уско повезан са периодом мађарске реформне ере, а међу његовим најпознатијим делима налазе се портрети истакнутих личности тог времена, попут Иштвана Сечењија, Лајоша Кошута и Михаља Верешмартија.
Рођен је 1810. године у Трансилванији, у месту Маркошфалва, а уметничко образовање делом је стекао у Бечу. Касније је постао један од најтраженијих сликара у Пешти. Његову уметност одликују бидермајер стил, изузетна прецизност у приказу детаља и изражен реализам. Преминуо је 1898. године у Будимпешти.
Олтарске слике у Сенти
Три монументалне религиозне слике Миклоша Барабаша данас се чувају у капели Жупе Светог Стефана у Сенти. Првобитно су биле намењене другој Цркви Светог Стефана, која је постојала од 1770. до 1911. године.
Најпознатија међу њима је главна олтарска слика „Свети Стефан предаје Угарску Блаженој Девици Марији“. Композиција приказује један од најважнијих мотива мађарске хришћанске традиције: старији краљ, клечећи, предаје круну и земљу Богородици, која се појављује у небеској слави. Ова сцена изражава идеју Regnum Marianum – Угарске као земље посвећене Девици Марији.
Друге две слике биле су намењене бочним олтарима. Иако су мање познате, оне такође припадају зрелом периоду Барабашевог стваралаштва и одражавају његов академски стил компоновања, складан колорит и истанчан начин приказивања ликова.
Зашто су ове слике значајне?
Олтарске слике Миклоша Барабаша у Сенти заузимају посебно место у његовом уметничком опусу, јер монументалне црквене наруџбине представљају ређи део његовог стваралаштва. Ова три дела немају само уметничку вредност, већ представљају и важно сведочанство о историји католичке заједнице у Сенти.
Током великог пожара 1911. године, у којем је унутрашњост друге Цркве Светог Стефана највећим делом уништена, ове олтарске слике су сачуване. Након што је касније уклоњена недовршена трећа црква, слике су пренете у капелу зграде жупе, где се и данас чувају.
Олтарске слике Миклоша Барабаша зато нису само вредна дела мађарске црквене уметности 19. века, већ и живи сведоци културног наслеђа Сенте. Оне чувају сећање на некадашњи храм и представљају непосредну везу са ентеријером цркве из 19. века.
Пројекат под називом „Културне везе: Очување културног наслеђа на Западном Балкану“ подржава UNESCO кроз програм „Култура и креативност за Западни Балкан“ (CC4WBs), који финансира Европска унија*. Циљ програма је подстицање дијалога на Западном Балкану кроз унапређење културних и креативних сектора ради повећања социо-економског утицаја.
