Adahatar, život na salašu, pripada Senćanskoj opštini, selu Gornji Breg. Iz sela vodi 11 kilometara dug asfaltni put ka preostalim salašima, i u centar salaškog sveta. Tu je bila poslednja salaška škola Potisje. Na početku prošlog veka, tu je bilo smešteno otprilike oko 600 salaša sa preko 1000 stanovnika. Vremenom, ljudi su se preseljavali u okolina sela i gradove. Salaši su zastareli, a na mestu njih su napravljene oranice. Danas je ostalo oko 50 salaša u okolini sa oko stotinak stanovnika.

 Škola u Adahataru, je među poslednjim draguljima salaškog života, izgrađena je 1883. godine, a nastava je vršena sve do 2004. godine. U početku je bilo oko 60-70 učenika, a nekada je bilo i 120. A na kraju broj im se smanjio na oko 8-10 učenika, dok konačno škola nije zatvorena 2004. godine.

Nakon toga, poslednja salaška škola je stajala napuštena 6-7 godina, do 2011. kada je pitanje dana bilo kada će se škola srušiti. Zbog toga su stanovnici iz okruženja odlučili da organizuju akciju pod imenom “Mentsük meg az Adahatári iskolát” ili na srpskom “Spasimo školu u Adahataru”.

Nakon toga rodila se ideja, da se obezbede finansijska sredstva preko humanitarnih banketa. Doniranja pojedinaca i većih preduzeća smo izvlačili kao nagrade u vidu tombole, a sa dobijenim novcem smo renovirali školu. Rekonstrukcija je vršena tradicionalnim blatnjavim krečom.

Održavanje škole od 2016. godine vrši civilna organizacija Udruženja Prijatelja Salaša “Adahatar” Gornji Breg.

U zgradi se nalazi velika učionica, a klupe su iz pedesetih godina prošlog veka, zatim profesorski stan koji se sastoji iz četiri prostorije: kuhinja, čista soba, prijemna soba, i špajz. iz salaša smo popkupili stvari za svakodnevne potrebe i sa njima smo opremili zgradu. Vremenom zgarda je postala etno kuća-etno škola.

U čistoj sobi nalazi se furuna, koja može i dan danas da se koristi. Takođe, tu se nalazi 120 godina star kolevka, mirazni sanduk i za naš kraj tipična trodimenzionalna ikona u kojoj se nalazi veo mlade. Tu se nalaze i stvari koje služe za svakodnevno korišćenje čak iz perioda početkom devetnaestog veka kao što su merica, jaram, bućkalica, rolja itd.

Tu se nalazile brojne vetrenjače i od centra otprilike dva kilometara bila je udaljena kafana i prodavnica, ali nažalost danas ništa od toga ne postoji. Poslednja vetrenjača se nalazila od škole oko 500 metara istočno, ali poslednji delovi su ugrađeni u bačkotoplski kompleks mlinova.

Zadružni dom je izgradjen 1950.godine. Velika sala je bila centar tadašnjeg kulturnog života (škola za ples, glumu itd.). U drugoj polovini su organizovali razna zbivanja: otkup stoke itd.

Tu je radila i prodavnica i jedna mehana koji su, osim lokalnih stanovnika, koristili su i prolaznici. Krčma je radila do sedamdesetih godina prošlog veka a prodavnica do devedesetih. 2016. godine smo renovirali staru kafanu i prodavnicu, koji su bili u očajnom stanju. Pokušali smo da povratimo život iz pedesetih godina prošlog veka.  Za prodavnicu smo pokušali da nabavimo stvari koje su tada koristili, sanduk za brašno, aparat za mlevenje maka itd.

Sledeći cilj nam je rekonstrukcija jednog salaša u blizini za potrebe seoskog turizma.

U ovim objektima je moguća poseta prethodnim prijavljivanjem ili dogovorom. Moguće je i organizovanje raznih programskih šema: vožnja zaprežnim vozilama, kupanje na salašu, šetnja itd.

Godišnje organizujemo i više manifestacija:

• Prvi maj: tradicionalna proslava prvog maja sa postavljanjem majskog drveta.
• Jul: Dani muzeja
• Poslednja sreda avgusta: humanitarni banket za pomoć školi
• Decembar: humanitarni banket za Svetog Nikolu