Адахатар, живот на салашу, припада Сенћанској општини, селу Горњи Брег. Из села води 11 километара дуг асфалтни пут ка преосталим салашима, и у центар салашког света. Ту је била последња салашка школа Потисје. На почетку прошлог века, ту је било смештено отприлике око 600 салаша са преко 1000 становника. Временом, људи су се пресељавали у околина села и градове. Салаши су застарели, а на месту њих су направљене оранице. Данас је остало око 50 салаша у околини са око стотинак становника.
Школа у Адахатару, је међу последњим драгуљима салашког живота, изграђена је 1883. године, а настава је вршена све до 2004. године. У почетку је било око 60-70 ученика, а некада је било и 120. А на крају број им се смањио на око 8-10 ученика, док коначно школа није затворена 2004. године.
Након тога, последња салашка школа је стајала напуштена 6-7 година, до 2011. када је питање дана било када ће се школа срушити. Због тога су становници из окружења одлучили да организују акцију под именом “Mentsük meg az Adahatári iskolát” или на српском “Спасимо школу у Адахатару”.
Након тога родила се идеја, да се обезбеде финансијска средства преко хуманитарних банкета. Донирања појединаца и већих предузећа смо извлачили као награде у виду томболе, а са добијеним новцем смо реновирали школу. Реконструкција је вршена традиционалним блатњавим кречом.
Одржавање школе од 2016. године врши цивилна организација Удружења Пријатеља Салаша “Адахатар” Горњи Брег.
У згради се налази велика учионица, а клупе су из педесетих година прошлог века, затим професорски стан који се састоји из четири просторије: кухиња, чиста соба, пријемна соба, и шпајз. из салаша смо попкупили ствари за свакодневне потребе и са њима смо опремили зграду. Временом згарда је постала етно кућа-етно школа.
У чистој соби налази се фуруна, која може и дан данас да се користи. Такође, ту се налази 120 година стар колевка, миразни сандук и за наш крај типична тродимензионална икона у којој се налази вео младе.
Ту се налазе и ствари које служе за свакодневно коришћење чак из периода почетком деветнаестог века као што су мерица, јарам, бућкалица, роља итд. Ту се налазиле бројне ветрењаче и од центра отприлике два километара била је удаљена кафана и продавница, али нажалост данас ништа од тога не постоји. Последња ветрењача се налазила од школе око 500 метара источно, али последњи делови су уграђени у бачкотоплски комплекс млинова.
Задружни дом је изградјен 1950.године. Велика сала је била центар тадашњег културног живота (школа за плес, глуму итд.). У другој половини су организовали разна збивања: откуп стоке итд.
Ту је радила и продавница и једна механа који су, осим локалних становника, користили су и пролазници. Крчма је радила до седамдесетих година прошлог века а продавница до деведесетих. 2016. године смо реновирали стару кафану и продавницу, који су били у очајном стању. Покушали смо да повратимо живот из педесетих година прошлог века. За продавницу смо покушали да набавимо ствари које су тада користили, сандук за брашно, апарат за млевење мака итд.
Следећи циљ нам је реконструкција једног салаша у близини за потребе сеоског туризма.
У овим објектима је могућа посета претходним пријављивањем или договором. Могуће је и организовање разних програмских шема: вожња запрежним возилама, купање на салашу, шетња итд.
- Годишње организујемо и више манифестација:
- Први мај: традиционална прослава првог маја са постављањем мајског дрвета.
- Јул: Дани музеја
- Последња среда августа: хуманитарни банкет за помоћ школи
- Децембар: хуманитарни банкет за Светог Николу
