Скроман првобитни споменик је израђен поводом посете Сенти Фрање Јосипа I 1895. године, који је посетио град поводом војне смотре која се одржавала на обали реке Тисе, односно на месту догађања сенћанске битке која се одвијала 1697. године.

Статуа Светом Јовану из Непомука (дело Иштвана Тота, вајара) су 1914. године поставили на његову данашњу локацију, близу улаза на сенћански мост.

Статуа која приказује целу фигуру носи име Скелеџија (дело Шандора Дудаша) и налази се на кеју на обали Тисе, коју су 2006. године открили председници Републике Србије и Мађарске.

Споменик Стевану Сремцу налази се на кеју на обали Тисе. Познати српски писац је рођен у Сенти 19. новембра 1855. године.

У унутрашњости града, у непосредној близини моста, стоји биста Јована Јоце Вујића, познатог сенћанског добротвора, чувара српске старине.

На крају улице Народне баште се налази биста светски познатог вајара, Тот Иштвана (1912. - 2002.) који је родом из Сенте. Биста је дело Шандора Дудаша а постављена је 2009. године.

Споменик посвећен невиним жртвама мађарске револуције погинулим 1. фебруара 1849. године је подигнут на Градском гробљу 1889. године

Габор Гомбош (1851. - 1894.) био је градоначелник Сенте у 19. веку, велики сенћански добротвор и визионар. Током његовог живота и радног века изграђен је велики број значајних градских објеката. Биста Габора Гомбоша подигнута је 2011. године а дело је прослављеног мајстора, вајара Шандора Дудаша.

Испред Дома здравља, успомену на некадашњу синагогу која је стајала на овом месту од 1873. до 1957. године чува скроман споменик у облику Давидове, шестокраке звезде.

Николин Крст за туристе.

Изнад Сенте, дана 11. септембра 1944. године, оборен је авион пољске специјалне ескадриле, која је носила хуманитарну помоћ варшавским борцима. Том приликом страдала су три пилота потпоручникa Станислав Франчек, Мјечислав Фочпањак и Јежи Трушковски. На иницијативу Амбасаде Републике Пољске из Београда, 2021. године постављен је споменик палим пољским пилотима на улазу у Народну башту у Сенти.