На првој војној карти из 1783. године ту су још били само виногради (Wеингартен), на којима је 1808. године подигнута капела у част Светог Урбана, који је заштитник виноградара.

Име села се први пут помиње на катастарским мапама као Земљиште богараша (богарашко друго сејање) у другој половини XИX века, да би потом у ИИИ војно-географском премеру било поменуто као Богарашки салаши, односно као станица Богараш након отварања железничке пруге између Сенте и Суботице, која и означава локалитет села.

Село се по први пут помиње 1479. године, када је доспело у имање будимског Каптола.

Село се први пут помиње у пореском попису из 1520 – 1522. године, али се не налази на турским пореским листама из каснијих времена.