Име села се први пут помиње на катастарским мапама као Земљиште богараша (богарашко друго сејање) у другој половини XИX века, да би потом у ИИИ војно-географском премеру било поменуто као Богарашки салаши, односно као станица Богараш након отварања железничке пруге између Сенте и Суботице, која и означава локалитет села.

У околини насеобине су приликом ископа канала, које је вршено 1902. године, пронађене велике количине црепа и печене глине из неолита. Чак и у првој половини XX века се насеље спомиње као богарашки свет салаша, те је тако изградња села отпочета тек после Другог светског рата. Више стотина богарашких салаша је срушено почетком 1960. година. Најзначајнији привредни фактор села је било пољопривредно добро које је основано 1973. године, а које је било опремљено машинама и стоком. Становници села се и данас претежно баве пољопривредом, односно узгојем биља. У насељу постоји забавиште, основна школа, здравствена установа, капела и клуб жена.   

Извор : Ласло Тари