Гост предавач је Биљана Грба, оснивач удружења грађана „Здрава земља”

и покрета „Стоп ГМО у Србији

ГМО (Генетски модификовани организми) је термин под којим се у најширем смислу означава свака промена у геному. Промене у геному могу бити последица рекомбинације родитељских гена у потомку. Ту спада и хибридизација, која има значајно место у поступку побољшања квалитета, оплемењавање и селекцију организма. Међутим, под ГМО, о којем се води толика полемика, подразумева се такав начин модификације генома, који се у природи никада не би десио. Могу се само добити генетским инжењерством, то јест у лабораторији. Те модификације су на рачун сасвим несродних врста. На овакав начин ГМО у својој ДНК садрже потпуно страни ген, унешен у лабораторијским условима и напредним техникама. Извор ових гена су у биљном свету, у свету микроорганизама, инсеката, животиња, укључујући и најсложеније врсте. Појава генетички модификованих организама требало би да реши пре свега питање глади у свету, јер би се добиле отпорнији организми, са бољом толеранцијом на болести, инсекте, корове и без употребе  хебрицида и пестицида, са повећаном биомасом. Међутим, питања која се намећу због начина стварања ГМО такође нису занемарљива. Са одговором се не сме исхитрити, јер нема довољно релевантних доказа о безбедности здравља конзумената таквих производа.